Yahti.com ^2.0 All-inclusive aranžman za savremeni um

Pitanje nezavisnosti Andore

Od proglašenja nezavisnosti Kosova primećujem recesije dela domaće blogosfere, uključujući i ovaj blog, ove su se dve pojave poklopile, ne toliko zbog samog događaja, cenim, koliko zbog daljih reakcija, koje su nas sve zajedno izveli iz stanja umerene obamrlosti u stanje no comment!, i tako će biti sve do nedelje, a možda i mnogo duže.

Te mi ovaj odlomak na koji naiđoh u Otključanom globusu ("Mladost", Zagreb, 1980), o kome sam već pisala, deluje kao dobar primer kako posle nekog vremena sve postane zabavno, ako sačekaš dooljno dugo, sedam vekova, a možda i mnogo pre. 

Elem, priča se tiče državice Andora i kako je ona postala nezavisna i kako i dalje (ili je bar krajem 1970ih) tu nezavisnost morala da plaća:

"Držeći se ugovora o nezavisnosti koji je potpisan 1278. godine Andora svoju slobodu i danas plaća porezom u novcu. Jedne godine 960 franaka Francuskoj, a iduće 460 peseta Španjolskoj, bolje reći biskupu u Urgelu.

Za te se novce u Francuskoj, u vrijeme moga boravka, moglo dobro ručati, a u Španjolskoj čak ni to. Recimo knjigu-vodiče po Andori, platio sam 300 peseta. No sav porez nije u novcu. Ima ga i u hrani. najozbiljnije vam kažem da Andorci svake godine Francuskoj i Španjolskoj moraju dati po šest šunki, 12 kokoši i šest kolutova sira.

U sedam stoljeća ni jedna strana - zaštitnica Andore nije tražila povećanje dažbina ni u novcu ni u hrani. Tako je ostalo onoliko koliko je zapisano u davna stara vremena."

Ovaj mi ugovor takođe deluje kao podsetnik da samo sa ozbiljnim partnerima vredi praviti ugovore da svima bude ok, i to me opet podseća na ovu sad nedelju, 11. maja.  

Andora je tako sad zemlja sa najdužim životnim vekom na svetu, a Francuska i Španija takođe sasvim lepo deluju & delaju.